Руководилац наше лабораторије др Антун Балаж изненада је преминуо 4. јула 2025. године током боравка на научној конференцији у Сегедину у Мађарској. Антун је био наш пријатељ, колега, ментор, на кога смо могли у сваком тренутку да се ослонимо, ко је био увек спреман да пружи помоћ и нађе решење за све проблеме или нам укаже да проблема заправо и нема.

Антун је рођен 27. децембра 1973. године у Зрењанину, где је завршио основну школу и Зрењанинску гимназију као ученик генерације. Након одслуженог војног рока, школовање је наставио на Физичком факултету Универзитета у Београду, где је дипломирао на смеру Теоријска и експериментална физика 1997. године са просечном оценом 9,93. Магистарски рад са темом "Нова рекурзивна формула за функционални интеграл у квантној механици:
аналитичке и нумеричке особине" одбранио је у мају 2004. године на Физичком факултету
Универзитета у Београду, где је докторски рад са темом "О убрзавању конвергенције функционалних интеграла" под руководством др Александра Богојевића одбранио у децембру 2008. године. Добитник је награде "Проф. др Љ. Ћирковић" за најбољи дипломски рад, Годишње награде Института за физику у Београду за најбољи магистарски рад (2005) и Годишње награде Института за научни рад (2014).

Учествовао је у оснивању наше лабораторије 2004. године и од самог почетка био њена незамењива покретачка снага. И пре докторирања је пружао свесрдну помоћ новим млађим колегама и усмеравао их при њиховим првим корацима у научном раду. Од 2014. године је руководилац наше лабораторије, а убрзо након тога и акредитованог Центра за изучавање комплексних система чији је наша лабораторија главни део. Старао се да сваки члан лабораторије има одговарајуће услове за рад и да се осети њеним важним чланом. Водио је рачуна да рачунарско постројење Paradox увек буде у оперативном стању, као и да буде доступно и корисницима из других истраживачкик институција у Србији.

Главна истраживачка тема у првом делу каријере му је била примена ефективних дејстава у функционалном формализму (path integral formalism) у квантној теорији поља. Након тога је започео независно истраживање из области ултрахладних квантних гасова и Бозе-Ајнштајн кондензације и остварио научну сарадњу са више истраживачких група из Немачке, Аустрије, Румуније, Бразила и Индије. Основне теме којима се бавио у истраживачком раду су колективна и нелинеарна побуђења Бозе-Ајнштајн кондензованих система, укључујући и проучавање ефеката дипол-дипол интеракције и неуређења. Од 2015. године је отворио нову истраживачку тему и започео проучавање ултрахладних диполних фермиона, односно развој квантног Болцмановог формализма за опис деформације Ферми површи услед присуства јаке дипол-дипол интеракције. Током научног рада развио је низ паралелних нумеричких алгоритама и програма, који су публиковани у водећим часописима из области рачунарске физике. Аутор је око 60 радова у међународним часописима. Одржао је већи број предавања по позиву на међународним конференцијама и на домаћим и иностраним универзитетима Немачкој, Италији, САД, Шпанији, Словенији, Румунији, итд.

Био је руководилац већег броја научних пројеката. Од 2015. до 2019. био је руководилац пројекта основних истраживања министарства надлежног за науку. Руководио је на више билатералних пројеката са Немачком и Аустријом. Истиче се и његова активност у руковођењу српским тимом на већем броју FP6, FP7, Horizon 2020 и Horizon Europe пројеката из области рачунарства високих перформанси, дистрибуираног и грид рачунарства.

Антун се још од основних студија интензивно бавио образовањем младих кадрова и увођењем младих у научни рад. Био је сарадник и предавач на програмима физике и астрономије у Истраживачкој станици Петница и ментор за многобројне радове ученика. Многе колегинице и колеге се сећају својих првих корака ка науци ван школског градива управо кроз Антунова предавања у Петници или рад са њим на петничком пројекту. У последњих неколико година Петницу је помaгао и формалнo као члан Управног одбора.
У више наврата је био члан комисије за такмичења из физике ученика средњих школа и учествовао је у припремама ученика за међународна такмичења. Као стручни руководилац предводио је екипе Србије на олимпијадама 2002. и 2003. године, које су тим генерацијама ученика остале у посебно лепом сећању. Коаутор је уџбеника из физике за 6. и 7. разред основне школе.

Од 2002. до 2005. године хонорарно је био ангажован као асистент за предмете Квантна теорија поља, Квантна електродинамика и Теорија елементарних честица на Физичком
факултету у Београду. Неколико садашњих чланова наше лабораторије који су били полазници тих предмета се врло радо сећа тих дана и Антуновог труда на одабиру и припреми квалитетних задатака за вежбе, као и занимљивих и изазовних домаћих задатака. Од 2009. до 2014. је био доцент на ПМФ-у у Новом Саду, а од 2015. је био наставник на докторским студијама на Физичком факултету у Београду. Од 2017. године је био члан Колегијума докторских студија Физичког факултета у Београду.

Ментор је пет одбрањених докторских теза: три на Физичком факултету у Београду (2011. и две 2019. године), једне на ПМФ-у у Новом Саду (2017) и једне на Факултету техничких наука у Новом Саду (2017). Ментор је више мастер и дипломских радова. Учествовао је у изради две докторске тезе на Free University of Berlin у Немачкој.

Од 2015. године био је заменик директора Института задужен за науку. Са те позиције значајно је допринео развоју истраживачких капацитета Института и покретању бројних истраживачких пројеката. И пре него што је ступио на ту дужност, важио је за особу којој су се сви обраћали за питања у вези процедура за припрему и руковођење научним пројектима и изборе у звања. 

Од 2017. године је био члан Матичног научног одбора за физику министарства надлежног за науку, а од 2022. године његов председник. Са те позиције допринео је унапређењем критеријума за вредновање научног рада и сталним залагањем за побољшање услова за научни рад. Допринео је и раду других научних институција, Од 2010. је био члан управног одбора Астрономске опсерваторије, а од 2014-2018. његов председник. Са те позиције значајно је помогао остваривању пројекта изградње Астрономске станице Видојевица. Своје залагање за бољу науку и друштво у целини је вршио кроз институције система, али кад то није било могуће и ван њих.

Највеће признање за његов рад био је избор за дописног члана Српске академије наука и уметности 2024. године.

Вест о његовој прераној смрти смо сви примили са неверицом и уз неизмерну тугу. Захвални на свему што је учинио за нашу лабораторију, центар, институт и науку у Србији у целини, наставићемо да идемо путем који нам је оставио следећи његову визију.